Насловна страна > Најчешћа питања

Најчешћа питања

I. КАКО ДО ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ У НЕКОЛИКО КОРАКА ?

1. Ко има право на враћање одузете имовине односно обештећење?

Одговор: Физичко домаће и страно лице, задужбине и нека правна лица која су своју некадашњу имовину вратила на основу теретног посла.

2. Где се предаје захтев?

Одговор: У некој од пошта која има посебно отворен шалтер за пријем захтева за реституцију (списак пошта надлежних за реституцију објављен на сајту Агенције и Поште) која упућује даље надлежној Подручној јединици Агенције према пребивалишту ранијег власника у моменту одузимања имовине (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац).

3. У ком року?

Одговор: 2 године од дана објављивања на web сајту Министарства надлежног за послове финансија.

4. Како се подноси захтев за враћање одузете имовине?

Одговор: На прописаном обрасцу објављеном на сајту агенције и поште или преузимањем обрасца у пошти или Агенцији за реституцију, који садржи обавезне податке и обавезне доказе ( означене звездицом на обрасцу ).

4. 1. ПОПУНИТИ ОБРАЗАЦ ЗВИО УКОЛИКО СУ СВИ ПОДАЦИ ПОЗНАТИ

Образац ЗВИО се прибавља у пошти или скида са сајта Агенције за реституцију или са сајта поште и исти садржи обавезне податке означене звездицама и обавезне доказе који се прилажу уз захтев (с тим што на страни 2. у рубрици II. ПОДАЦИ О ОДУЗЕТОЈ ИМОВИНИ није грешком стављена звездица, али је обавезно попуњавање свих рубрика и то: врста и назив одузете имовине; локација; изглед и стање имовине уколико нам је то стање познато и на страни 4. у рубрици III. ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ ЗАХТЕВА тачка 3. ПРАВНА ВЕЗА СА БИВШИМ ВЛАСНИКОМ, такође није грешком стављена звездица, али је обавезно попуњавање наведене рубрике која се односи на статус који има подносилац захтева у односу на бившег власника).

4.2. ПРИБАВИТИ ДОКАЗЕ О ВЛАСНИЦИМА ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ ИЛИ ЗАКОНСКИМ НАСЛЕДНИЦИМА


За бившег власника – физичко лице:

  • Уколико је жив извод из матичне књиге рођених, (МКР не старији од 6 месеци – уколико је извод снабдевен холограмом исти има трајну важност).
  • Уколико је умро извод из матичне књиге умрлих (МКУ без обзира на датум издавања)
  • Извод из матичне књиге држављана, уколико држављанство није уписано у извод из матичне књиге рођених или умрлих и други докази којима се утврђују тражени подаци
  • Одлука о рехабилитацији или доказ о поднетом захтеву за рехабилитацију за случај конфисковане имовине.


За бившег власника - задужбину

Извод из регистра у који је задужбина била уписана.


За подносиоца захтева – физичко лице

  • Извод из матичне књиге рођених (МКР не старије од 6 месеци уколико извод није снабдевен холограмом), Извод из матичне књиге венчаних (МКВ), уколико је лице удато- променило презиме, извод из матичне књиге умрлих (МКУ) без обзира на датум издавања за умрле правне претходнике као доказ о правној вези подносиоца захтева са ранијим власником)
  • пуномоћје за заступање (оверено ако га заступа лице које није адвокат);по ЗУП-у пуномоћник странке не мора бити адвокат.
  • пуномоћје за пријем писмена, ако је подносилац без пребивалишта у Републици Србији и уколико већ нема пуномоћника,
  • оставинско решење ако постоје (којима се доказује правна веза за сва лица између подносиоца захтева и бившег власника) или извод из матичне књиге рођених (МКР), матичне књиге умрлих за правне претходнике подносиоца захтева уколико су правни претходници умрли и друге доказе којима се доказује правна веза подносиоца захтева са ранијим власником одузете имовине.

МЕСТО ПРИБАВЉАЊА ГОРЕ НАВЕДЕНИХ ДОКАЗА – (МКУ, МКР, МКВ, идр. документације) НАДЛЕЖНА МАТИЧНА СЛУЖБА ОПШТИНЕ И СЛУЖБА ОВЕРЕ.

МЕСТО ПРИБАВЉАЊА ОСТАВИНСКОГ РЕШЕЊА – НАДЛЕЖНИ ОПШТИНСКИ или ОСНОВНИ СУД.


За подносиоца захтева – страног држављанина

  • пуномоћје за пријем писмена ако захтев подноси страни држављанин, а нема пуномоћника (оверено ако га заступа лице које није адвокат),
  • оверено пуномоћје за заступање (ако странку заступа пуномоћник који није адвокат);
  • потврда надлежног органа стране државе да није обештећен и без постојања међународног уговора.

Овера исправа издатих од стране надлежних органа стране државе:

а) приступање тзв. пуној легализацији исправа који се састоји из овере исправе надлежног органа стране државе - најчешће Министарства правде, затим из тзв. „надовере“ од стране нашег конзулата у страној држави (којим се потврђује да је исправа издата од надлежног органа снабдевена печатом другог за то надлежног органа који потврђује њену веродостојност) и најзад из превода саме исправе на српски језик који се предаје уз захтев подносиоца – страног држављанина.
Случај пуне легализације исправе односи се на стране земље које нису потписнице Хашке конвеницје нити имају билатералне уговоре са Републиком Србијом о ослобађању од легализације);

б) потписнице Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа која предвиђа стављање печата тзв. „apostill“ уз каснији превод самог документа на српски језик (у САД –Канцеларија државног секретара у Савезним државама);

ц) постојање билатералних уговора о ослобађању било какве овере исправа које издају надлежни органи двеју држава (једнака важност исправа надлежних органа издатих у страној држави као и исправа надлежних органа у домаћој држави на пример: БиХ, Аустрија, Чешка, Словачка идр.).

Специфичност поступања у прибављању извода из матичних књига за случај постојања тзв. међународног обрасца сагласно конвенцији о издавању извода из матичне књиге на више језика, односно сагласно Париској конвенцији из 1956. године о издавању појединих извода из матичних књига намењених иностранству (довољно достављање извода из матичне књиге са печатом органа који га је издао).


За подносиоца захтева – задужбину

  • Извод из регистра задужбине (подаци уписани у регистар су јавни и доступни на сајту АПР-а. Видети члан 30. Закона о задужбинама)
  • Пуномоћје за заступање (уколико има пуномоћника)
  • Доказ о правном следбеништву и други докази

 

4.3. ПРИБАВИТИ АКТ О ПОДРЖАВЉЕЊУ ЗА ОДУЗЕТУ ИМОВИНУ (решење о национализацији, конфискацији, одлуку о одузимању и др.)

Место прибављања акта о подржављењу:

  1. историјски архив;
  2. имовинско - правна служба општине на чијој територији се налази одузета непокретност,
  3. земљишно – књижни суд основног суда,
  4. надлежна служба за катастар непокретности,

 

4.4. ПРИБАВИТИ ИЗВОД ИЗ РЕГИСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ (најновији лист непокретности, извод из ЗКУЛ-а, поседовни лист и др.), копију плана кат. парцеле уколико се на истој налазе објекти (надлежна служба за катастар непокретности), Уверење о идентификацији парцела старог и новог премера (надлежна служба за катастар непокретности)

Место прибављања аката - надлежна служба за катастар непокретности

 

5. Овера докумената - фотокопија - у општини или у суду на шалтеру за овере.

6. Проверити тачност унетих података на основу прикупљене документације у обрасцу ЗВИО

7. Заказати термин за подношење захтева у пошти на тел. 011/ 3607- 505.

8. Добијање потврде да је захтев поднет са бројем предмета и могућношћу даљег праћења рада подручне јединице Агенције за реституцију којој је захтев прослеђен

У међувремену прикупљање документације која може бити од значаја за решавање по захтеву (окончање поступка рехабилитације за конфисковану имовину, легализације објеката уколико је одузети објекат дограђиван, надзиђиван, прибављање извода из регистра непокретности - најновији лист непокретности, извод из ЗКУЛ-а, поседовни лист, Уверење о идентификацији парцела старог и новог премера и других доказа чије прилагање није обавезно уз подношење захтева)

 

ОПШТА ПРАВИЛА ЗА СЛУЧАЈ ВИШЕ БИВШИХ ВЛАСНИКА, ВИШЕ ИМОВИНА, ВИШЕ НАСЛЕДНИКА:

Правило бр. 1 гласи: колико бивших власника толико поднетих захтева

Правило бр. 2 гласи: колико законских наследника толико захтева, а може и један од њих да поднесе захтев у име свих њих, али мора имати за то пуномоћје осталих законских наследника, такође, свако од наследника може поднети појединачно захтев уз попуњавање свих обавезних података из обрасца ЗВИО и достављање свих обавезних доказа у складу са Законом.

Правило бр. 3 гласи: ако има више имовина једног власника може се поднети један захтев од стране једног подносиоца с тим да се на страни 2. обрасца која се односи на II. ПОДАЦИ О ОДУЗЕТОЈ ИМОВИНИ наведу сви подаци везани за све одузете имовине који су обавезни и приложе докази за сваку од њих који су обавезни уз захтев , а касније и они који су обавезни али се могу доставити и накнадно, а ако има више подносиоца примењује се правило бр. 2.

 

ПРИБАВЉАЊЕ ДОКАЗА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ (ex officio) ОД СТРАНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА РЕСТИТУЦИЈУ

постојање реципроцитета са страном државом и међународног уговора уколико је подносилац захтева страни држављанин

 

 Преузмите документ КАКО ПОПУНИТИ ОБРАЗАЦ ЗВИО - ПРИМЕР

 

II. Питања везана за  ПОПУЊАВАЊЕ ПОДАТАКА НА ОБРАСЦУ ЗВИО

1. Обзиром да за неке податке у предвиђеном и уоквиреном пољу за унос података нема довољно места, да ли је дозвољено да се подаци уписују и у пољу које се налази испод поља одређеног и уоквирног за унос конкретних података?

Одговор: Дозвољено је да напишете на посебном чистом листу папира са напоменом уз који тражени податак достављате те придодате информације, или уколико образац попуњавате на компјутеру можете повећати колоне код имовине, правне везе и др., а такође можете за случај уколико захтев подноси више подносиоца страну 3. ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ ЗАХТЕВА ископирати у онолико примерака колико има подносиоца (који потражују исту имовину - ранијег власника).

2. Да ли је дозвољено поменути захтев, преузет са сајта Агенције за реституцију, попуњавати у електронској форми, обзиром да при томе долази до аутоматске промене величине уоквиреног поља предвиђеног за унос података?

Одговор: Да, наравно.

3. На другој страни, где се уносе подаци о одузетој имовини, у рубрици ’’локација’’ да ли треба, обзиром да су мењани називи улуца и бројева, уносити улицу и број у време одузимања или садашњи назив улице и садашњи број?

Одговор: Уколико истима располажете, било би пожељно.

4. На трећој страни, где се уносе подаци о праву својине и актима о подржављењу имовине, шта треба уписати у рубрику у коју треба да се унесу подаци о праву својине на одузетој имовини, обзиром да је власник одузете имовине зидао кућу и пословни простор у њој у сопственој режији и сопственим средствима? Да ли је довољан доказ о праву својине изрека у решењу о национализацији, да се национализује имовина бившег власника и наводи адреса и број катастарске парцеле и катастарске општине?

Одговор: Да, довољно је. Међутим, уколико поседујете стари купопродајни уговор, стари извод из ЗКУЛ –а или књиге тапије у вашем интересу је да та документа приложите уз захтев.

5. На четвртој страни, у пољу предвиђеном за унос података о задужбинама (тачка 2 са подтачкама 1, 2 и 3) налази се и тачка 3. - Правна веза са бившим власником. Да ли поље где је тачка 3 - ’’Правна веза са бившим власником’’ важи само за захтеве везане за задужбине или и за физичка лица из тачке 1. на претходној страни?

Одговор: Правна веза са бившим власником важи пре свега за физичка лица, а и за задужбине уколико су задужбине подносиоци захтева за реституцију.

Наиме, морате доставити решење о наслеђивању на некој другој имовини, иза пок. власника која није била предмет одузимања, како би доказали ко су законски наследници иза покојника тј. бившег власника, како би сви они били укључени у поступак враћања, уколико такво решење постоји. Уколико немате решење о наслеђивању доставићете друге доказе који указују на вашу правну везу са бившим власником (умрлице ваших правних претходника уколико су умрли, изводе из мат. књиге рођених ваших правних претходника уколико су живи, ваше изводе из МКР и сл.).

6. У обрасцу захтева за враћање одузете имовине, односно обештећење, потребно је у Подацима о бившем власнику навести пребивалиште, односно боравиште у време одузимања имовине. Уколико је у одлуци о конфискацији имовине наведено боравиште бившег власника, да ли је довољно то унети у обрасцу, или је потребан неки други документ као доказ?

Одговор: Довољно је преписати податак из одлуке.

7. У изводу из Матичне књиге умрлих наведено је држављанство бившег власника. Да ли је довољно то унети у обрасцу, или је потребан неки други документ као доказ?

Одговор: Довољно је преписати податак из извода из Матичне књиге умрлих.

8. При уношењу података о одузетој непокретности потребно је навести врсту и назив одузете имовине. Ако је у питању кућа, да ли се одвојено наводи земљиште на коме је кућа саграђена, и одвојено сама кућа?

Одговор: Може заједно, напр. “ кућа и плац на кат. парцели …“

9. Образац предвиђа уношење података о праву својине бившег власника на одузетој имовини. Уколико је у Листу о поседу наведен уговор о куповини куће (датум, цена, купац-бивши власник), па иста кућа наведена и у акту о подржављењу, да ли довољно навести те податке у обрасцу, уколико наследник не поседује сам уговор о куповини? (Кућа наравно није ни могла бити одузета, ако није била у својини бившег власника!).

Одговор: Навести само уговор о купопродаји

 

III. Питања везана за ПОДНОСИОЦА ЗАХТЕВА

1. Занима ме да ли земља додељена солунским добровољцима предмет реституције: Да ли су обвезнице предмет реституције?

Одговор: Ако је земља одузета након 1945 и ако имате доказ /Одлука, Решење итд.../ имате право да поднесете захтев. Солунци су добијали земљу одлуком краља као заслугу за учешће у I светском рату, та земља је касније одузета без обзира да ли су солунски добровољци као такви уписани са правом својине на тако додељеној им земљи односно да ли су икада “ушли у посед” и стварно обрађивали ту земљу, тако да уколико постоји одлука о додели, а касније правни след са одлуком о одузимању односно подржављењу тако додељене имовине солунским добровољцима, а на основу прописа из чл. 2. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу сматрамо да би то земљиште могло бити предмет реституције. Свакако поднесите захтев са расположивим доказима. Обвезнице нису предмет реституције.

2. Да ли је приликом подношења заједничког захтева за више наследника, осим њихових крштеница, потребно дуплирање докумената о имовини и о бившем власнику?

Одговор: Захтев подносе сви наследници, могу заједно на једном обрасцу, а могу и појединачно. Уколико се подноси на једном захтеву потребно је ископирати страну о подносиоцима захтева у онолико примерака колико има наследника, тако попуњену страну обрасца прилажете уз захтев. У том случају није потребно дуплирање докумената о имовини и о бившем власнику. Такође је потребно и страну 5. обрасца ЗВИО ископирати у оноликом броју примерака колико има подносиоца захтева, јер сви подносиоци морају да се својеручно потпишу, осим у случају када су на основу овереног пуномоћја датог од свих, овластили само једног од њих за подношење захтева у њихово име.

3. Мојој баки је одузето имање у Сремским Карловцима као припаднику Мађарске заједнице и пошто ја подносим захтев за повраћај истог, занима ме ко издаје уверење о томе да она није учествовала у злочиначким подухватима током рата. Коме да се обратим, јер на вашем сајту нема таквог упутства.

Одговор: Није потребно доставити доказ да није учесник рата.

4. Приликом пријављивања одузете имовине 2006. г, подносилац је била моја мајка Љиљана Шуменковић, која је у међувремену умрла. Да ли могу ја, њен син, Александар Шуменковић да преузмем документацију?

Одговор: Можете код тада надлежне Дирекције за имовину која је примала захтеве за евидентирање одузете имовине, са седиштем у Београду, ул. Грачаничка број 8, телефон: 3346-317.

5. Имовина је одузета мом деди Ђурић Радосаву, национализацијом најамних зграда и градског грађевинског земљишта 1959. г. Претпостављам да је потврда о рехабилитацији потребна само када се ради о конфискацији имовине. Мој деда, рођен 1883, у првом светском рату био је припадник српске војске, са којом је прешао преко Албаније, и био на Солунском фронту. Када је други светски рат почео 1941, имао је 58 година, и у њему није ни на који начин учествовао.

Одговор: Тачно. Доказ о завршеном поступку рехабилитације јесте правноснажна судска одлука о рехабилитацији осуђеног лица, а уколико поступак није правноснажно завршен доказ за Агенцију за реституцију је потврда о покренутом поступку рехабилитације, у ком случају ће Агенција у складу са Законом прекинути поступак по захтеву за враћање одузете имовине по правном наслову конфискације имовине,до правноснажног окончања поступка рехабилитације.

6. Молим Вас да ми одговорите на питање: Да ли је потребна рехабилитација за лице коме је конфискована имовина пресудом Војног суда пре 9. марта 1945.г., а иста подржављена судском одлуком Среског суда од 1946.г.

Одговор: Да, потребно је да у Вишем суду покренете поступак рехабилитације и да уз захтев поднесете потврду да сте покренули поступак.

 

IV. Питања везана за ИМОВИНУ И ПОТРЕБНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ

1. Да ли је када се ради о национализацији најамних зграда (пословног простора површине 25м2) и градског грађевинског земљишта, потребно приложити и копију плана?

Одговор: Није потребно, али уколико располажете документом - копијом плана кат. парцеле на којој се налазе национализовани објекти, нарочито у случају када има више национализованих објеката на парцели, у вашем интересу је да исти приложите уз захтев или у току поступка.

2. Да ли је, сем извода из матичне књиге умрлих за мог деду коме је одузета имовина, за моју мајку, која је преминула 2007, сем извода из матичне књиге умрлих, потребан и њен извод из матичне књиге рођених?

Одговор: Да, ради доказивања чињеница и то: 1. правне везе са бившим власником уколико не постоји решење о наслеђивању за вашу мајку иза покојног вам деде, јер се из извода из мат. књиге рођених (МКР) види да је она ћерка бившег власника, а ако постоји оставинско решење у коме је она означена као законски наследник на некој другој имовини иза покојног јој оца – иначе вашег деде, није потребан извод из МКР за њу; 2. држављанства јер се увидом у извод из МКР може утврдити постојање чињенице држављанства уколико је та чињеница уписана у извод.

3. Пословни простор у згради и градско грађевинско земљиште, предмет захтева за реституцијом, и данас постоје у истом неизмењеном облику као када су национализовани 1959. Да ли је у нашем случају потребно решење о идентификацији парцеле старог и новог премера?

Одговор: Уверење о идентификацији кат. парцеле старог и новог премера потврђује да се ради о истој имовини (у време национализације и данас), али се такође на основу уверења о идентификацији у коме је назначен нови премер, прибавља извод из регистра непокретности код надлежне Службе за катастар непокретности при РГЗ- у, а ради утврђивања чињенице - данашњег својинског режима имовине и обвезника враћања одузете имовине (уколико је непокретност у државној својини може бити предмет натуралне реституције у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу) и за ту услугу не плаћате накнаду.

4. Мом оцу је одузето пољопривредно земљиште 1954. године у месту Јаша Томић општина Сечањ. Ова имовина ми је враћена 1991. године. Занима ме да ли имам право на обештећење за период 1954. до 1991. године када је пољопривредно земљиште користило Пољопривредно добро у месту Јаша Томић.

Одговор: Немате право на обештећење за тзв. изгубљену добит.

5. Сва потребна документа сам спремио за слање осим једног. Деда Драгисав Пантић коме је одузимано пољопривредно земљиште (ПЗФ 1953) нема наследно решење од свог оца. У свим папирима, решењима итд. стоји да се имовина одузима деди Драгисаву Пантић. Да ли ово може бити проблем, односно морам ли имати решење како је он стекао имовину која се одузимала?

Одговор: Закон о ПЗФ-у није у члану 2. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, те стога не бисте имали право на подношење захтева.

6. Да ли се захтева прилагање листа непокретности приликом подношења захтева за враћање имовине ако је била извршена комасација земље (добијено је уверење о комасацији)?

Одговор: Није потребно достављати лист непокретноси, за земљиште које је учествовало у поступку комасације.

7. За одузето пољопривредно и шумско земљиште и шуме потребни су подаци геодетске управе надлежне општине. Да ли управе треба да наплаћују те податке бившим власницима и њиховим наследницима?

Одговор: Катастар издаје Уверење о идентификацији одузетих парцела и ова услуга је бесплатна.

8. Да ли држава и корисници одузетог земљишта приликом враћања бившим власницима и њиховим наследницима треба земљиште да враћа уз присуство геометра и мерење земљишта и ко то плаћа? У јавности постоји недоумица поводом ових питања, па је потребно разјаснити је, како грађанима, тако и геодетским управама.

Одговор: У решењу којим се враћа земљиште у натуралном облику ранијем власнику, питање увођења у посед регулисано је налогом кориснику земљишта да исто преда у државину ранијем сопственику.

9. Јављам се из Сомбора. У фебруару сам спремио сву документацију за подношење захтева за реституцију осим оног из КАТАСТРА. Код њих сам пре три недеље предао захтев за идентификацију старог и новог премера кат. парцела. Одговорили су да ће бити готово за две недеље. Проверио сам да ли је извештај готов и речено ми да чекају Упутство за поступање од Агенције за реституцију. Можете ли ми дати неке информације када ће се то десити пошто је то требало да буде урађено пре 1. марта 2012. године ?

Одговор: Агенција за реституцију није надлежна да даје било каква упутства службама за катастар непокретности, па ни Служби у Сомбору. Уколико Вам у законом прописаном року не буде издато тражено уверење, можете се обратити Републичком геодетском заводу.

10. У поступку прикупљања документације за реституцију одузетог грађевинског земљишта на основу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта ("Сл. лист ФНРЈ" бр. 52/58), као једини правни следбеник мојих покојних родитеља обратио сам се писмено Републичком геодетском заводу у Зрењанину са захтевом да ми издају податке о одузетој имовини пре и након одузимања. Уз писмени захтев сам приложио и фото-копију оргиналног Решења о изузимању из поседа (приложено скенирано решење) и Решење о плаћању накнаде (приложено скенирано решење) из кога се види да је плаћена накнада само за дугогодишње засаде. Након увида у поднети захтев и приложена решења, директорица РГЗ Зрењанин је одбила да ми изда тражену документацију уз образложење да се ради о експроприсаном земљишту и да исто не подлеже реституцији. Уколико сте у могућности, молим Вас за Ваше мишљење о ставу РГЗ Зрењанин.

Одговор: Имате право на реституцију. Из РГЗ-а извадите уверење о идентификацији одузетих парцела. Уколико је била комасација онда потврду да је била комасација. За земљиште које је експроприсано након 15.02.1968. године, бивши власник нема право на враћање имовине, односно обештећење.

11. Законом о повраћају имовине послали смо потребна документа ондашњој дирекцији и добили смо потврду да је све у реду! По новом закону о реституцији, вратили су нам документацију и сада би требало кренути све од почетка!
Видео сам шта ми све треба, само ме интересује, с обзиром да сам ја из Новог Сада а ради се о имовини у Младеновцу, да ли ће вредети изводи из МКР и МКУ за покојнике које наслеђум без холограма/стари-оверени/које сам слао бившој дирекцији или све то треба сад да тражим са холограмом и то за деду, бабу, стрица, оца, мајку, што би било благо речено необично пошто су људи рођени и умрли за шта поседујем оригинале издате од држава у којима су се рађали и умирали!

Одговор: Изводи из МКУ може бити старији од 6 месеци а извод из МКР за подносиоце не може бити старији од 6 месеци. Извод из МКР који је снабдевен холограмом има трајну важност.

12. Да ли ми треба и ново држављанство и извод из МКР за себе и да ли то матичарске службе наплаћују?

Одговор: Држављанство Вам не треба јер се подаци налазе у изводу МКУ и МКР, уколико је чињеница држављанства уписана у извод, али уколико није уписано држављанство, потребно вам је уверење о држављанству за вас као обавезан доказ за подносиоца захтева.

13. Молим Вас да ми одговорите који је поступак за допуну документације већ предатог захтева?

Наиме ради се о захтеву за обештећење за национализовано грађевинско земљиште по Закону о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта из 58. год. Као доказ о акту подржављења предато је Решење за целу тадашњу општину Нови Сад. Накнадно смо добили и списак одузетих парцела у коме се наводи и наша парцела, а који списак је саставни део поменутог Решења, па би и њега приложили.

Одговор: Допуну документације можете приложити преко шалтера поште (као и захтев који сте предали), уз савет да радницима поште напоменете да се ради о допуни и понесете потврду коју сте добили приликом подношења захтева.

14. Молим Вас само објасните појам обавезног документа Одлука о рехабилитацији или доказ о поднетом захтеву? Не разумем да ли то треба о чему се ради, јер се ради о човеку који је стрељан и одузета му је имовина за које постоје валидни папири/оригинални?

Одговор: Доказ о завршеном поступку рехабилитације је потребан за случај извршене КОНФИСКАЦИЈЕ ИМОВИНЕ, која је представљала правну последицу осуде физичког лица као држављеног непријатеља, сарадника окупатора исл.. Доказ за наведени случај јесте правноснажна судска одлука о рехабилитацији осуђеног лица, а уколико поступак није правноснажно завршен доказ представља потврда о покренутом поступку за рехабилитацију осуђеног лица према Закону о рехабилитацији осуђених лица код надлежног Вишег суда који се доставља Агенцију за реституцију, у ком случају ће Агенција у складу са Законом, прекинути поступак по захтеву за враћање одузете имовине по правном основу конфискације имовине до правноснажног окончања поступка рехабилитације.

15. Где се прибавља Извод из регистра непокретности или извод из земљишне књиге? у решењу о одузимању постоји број парцеле, КО одузета земља и све шта је одузето/? Где се прибавља Уверење РГЗ о идентификацији старог и новог премера? О чему се ради и где се и како то набавља с обзиром да се ради о имовини из Сопота а ми смо из Новог Сада?

Одговор: Све у надлежној Служби за катастар непокретности РГЗ-а, на подручју катастарске општине где се непокретност налази.

16. Моја бака и њена браћа и сестра треба да потражују од њихове покојне тетке кућу која је национализована.

а) Она сама подноси захтев и занима ме да ли у захтеву треба да приложи Изводе из матичне књиге рођених или слична документа за своју браћу и сестре.

б) Кућа коју потражује је била у једној улици која се не зове више истим именом стога ме занима како може да се докаже да је кућа била тамо. Узела је из архива документ и како се може идентификовати и где?

ц) Који се папири требају приложити уз захтев и где се они могу узети?

Одговор:

а) За бившег власника (лице коме је имовина одузета), а више није у животу, потребан је извод из матичне књиге умрлих, а за подносиоце захтева извод из матичне књиге рођених. Ако Ваша бака подноси сама захтев нису јој потребни изводи из матичне књиге за браћу и сестре.

б) У погледу идентификације имовине, надлежна служба за катастар непокретности Вам може издати, а и требало би да тражите, уверење о идентификацији парцела (из кога ће се видети којој данас парцели одговара парцела на којој се налазила имовина у време одузимања).

ц) У погледу неопходне документације, поред горе наведених извода из матичне књиге и уверења о идентификацији парцела, неопходни су Вам и изводи из земљишне књиге или листа непокретности (ако је ступио на снагу катастар непокретности) за парцеле идентификоване горе наведеним уверењем катастра. Потребан Вам је и доказ о правној вези бившег власника и подносиоца захтева (решење о наслеђивању, изводи из матичних књига који доказују правну везу и сл.).


V. Питања везана за НАСЛЕДНИКЕ

1. Остали наследници и правни следбеници покојног бившег власника не желе да остварују своје право на враћање национализоване имовине већ желе и сагласни су да само ја остварим то право. Желе да о томе дају изјаву коју би оверили код надлежног Суда и дали је мени да је приложим уз свој Захтев.

Да ли би таква оверена изјава, којом се одричу свог права на враћање одузете имовине у моју корист, била прихваћена од стране Агенције?

Одговор: Формално-правно лица која намеравају да се одрекну свог права у Ваше име, требало би да поднесу сви захтев за враћање имовине (појединачно), а у поступку пред Агенцијом можете закључити споразум о начину расподеле имовине, уколико буде било законских услова за враћање у натуралном облику.

2. Обраћам Вам се са питањем у вези документације која се прилаже уз захтев за враћање одузете имовине односно обештећење (захтев за реституцију), пошто припремам документацију која се прилаже уз захтев за реституцију, а коју подносим као потомак свог прадеде.

Молим вас да ме обавестите да ли је нужно да се уз захтев достави и оставинско решење иза бившег власника имовине - у мом случају, прадеде. Ово Вас питам с обзиром да је у обрасцу захтева, који се налази на Вашем сајту решење о наслеђивању наведено као обавезно. Са друге стране, члан 42. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу прописано је да се правна веза са бившим власником имовине доказује тако што се достављају "извод из матичне књиге, решење о наслеђивању, извод из регистра правних лица, односно други доказ на основу којег се може несумњиво утврдити правна веза подносиоца захтева са бившим власником". Из наведеног следи да решење о наслеђивању није нужан доказ који се доставља уз захтев за реституцију, јер се правна веза може утврђивати и другим доказима. Такође, чланом 47. истог Закона прописано је да се као корисници утврђују наследници бившег власника и то на основу решења о наслеђивању, ако постоји, а ако таквог решења нема, решењем ће се одредити корисници само у случају кад је из достављене документације могуће неспорно утврдити све законске наследнике. Истим чланом прописано је да ће се наследници упутити на суд ако не може да се утврди њихово својство или удео. Из наведеног такође следи да решење о наслеђивању није нужан доказ који се доставља уз захтев за реституцију.

Одговор: Уколико странка поседује оставинско решење, потребно је исто доставити, а уколико не поседује решење, потребно је доставити изводе из матичних књига умрлих, рођених и друге доказе којима се потврђује односно доказује чињеница да је подносилац захтева законски наследник иза бившег власника, а уколико се та чињеница не може утврдити, подносилац захтева ће бити упућен на утврђивање те чињенице у судском поступку.

3. Колико се захтева за реституцију подноси уколико бивши власник има више наследника?

Одговор: Захтев подносе сви наследници, могу заједно на једном обрасцу а могу и појединачно. Уколико се подноси на једном захтеву ископирати страну о подносиоцима захтева у онолико примерака колико има наследника, тако попуњену страну обрасца прилажете уз захтев.

4. Имовина која је одузета била је обухваћена тестаментом, касније је иста одузета, и због тога иста није могла улазити у оставинску масу у току оставинског поступка. Да ли право на враћање припада само тестаменталном наследнику односно његовим законским наследницима, или то право припада и осталим законским наследницима који са тадашњим тестаментом нису били обухвћени!?

Одговор: Право на враћање одузете имовине односно обештећење имају сви законски наследници без обзира на тестамент.

 


Врх стране   
 Вести Агенције  Увид у електронску базу предмета  Информатор о раду  Јавне набавке  Информације од јавног значаја